Dom zdravlja Pančevo - Предавање о штетности пушења

31.05. - СВЕТСКИ ДАН БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА

,,ДУВАН: ПРЕТЊА НАШОЈ ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ’’

Узгој, производња и употреба дувана:

Сам узгој ове биљне културе, услед коришћења велике количине пестицида и вештачких ђубрива са токсичним својствима, угрожава снабдевање пијаћом водом, загађује милионе хектара обрадивог земљишта и доводи до последичног крчења шума. Цео процес производње дувана доводи до настанка преко 2 милиона тона чврстог отпада. Дувански дим значајно загађује животну средину и ваздух у затвореним просторима, а значајан део честица дуванског дима се таложи на различитим површинама и тако излаже људе, а нарочито малу децу, штетним састојцима и канцерогенима.

Дуван и његова употреба:

Дуван се односи на више од 70 врсти биљака из рода Nicotiana фамилије Solanaceae, као и на производе које се праве од осушених листова дувана, као што су цигаре и цигарете, дувана за лулу, дувана за жвакање и ароматични дуван за наргиле. У употреби дуван се најчешће користи у виду пушења, жвакања и ушмркавања. Пушење дувана је активно и пасивно удисање дуванског дима који настаје непотпуним сагоревањем дувана.

Све цигарете су штетне!

И ако је на тржишту присутан велики број марки цигарета различитих карактеристика (нпр. врста мешавине дувана, пречник, дужина цигарете, као и количина катрана, никотина или угљен-моноксида у диму), пушачи не би требало да мисле да било која од ових карактеристика значи да је једна цигарета мање штетна. И ако остављање цигарета може бити веома тешко, милиони пушача су у томе успели!!!

Адиктивни алкалоид никотин се сматра најкарактеристичнијим састојком дувана, али штетне последице употребе дувана се могу добити од хиљада других једињења које настају у диму, као што су полициклични ароматични угљоводоници (на пример бензопирен), формалдехид, кадмијум, никл, арсен, дуванске нитросамине, фениле и многи други. Дувански дим садржи преко 7000 различитих супстанци, међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље и око 70 материја за које је утврђено да изазивају малигна оболења.

У свету сваке године услед употребе дувана и изложености дуванском диму превремено умире близу осам милиона људи односно више од 20 000 сваки дан.

У Србији, најмање 15 000 људи превремено умре због пушења. Посебно осетљива популација су млади. Већина данашњих пушача прву цигарету је запалила током адолесценције. Рано отпочињање пушења повезано је са интензивнијим пушењем у одраслој доби и чешћом појавом здравствених проблема повезаних са пушењем.

Млади који пуше, поред већег ризика обољевања од бројних хроничних незаразних болести током живота, обично су мање физички активни и имају више проблема са дисајним органима.

Деца су посебно осетљива на изложеност дуванском диму из окружења, и он код деце и одојчади узрокује бројне здравствене проблеме као што су чешћи и јачи напади астме, респираторне инфекције и инфекције уха.

Непушачи који су изложени дуванском диму тзв. пасивни пушачи, удишу исте канцерогене материје као и пушачи.

* Непушачи који живе за пушачима имају 20-30% већи ризик за развој карцинома плућа.

* Непушачи коју су на радном месту изложени дуванском диму имају 12-19% већи ризик за развој карцинома плућа.

* Жене које не пуше, али живе или раде са особама које пуше, изложене су 27% већем ризику од карцинома дојке и имају два пута више изгледа за развијање карцинома грлића материце

* Ризик за коронарну болест такође је већи 25-30% код непушача који живе са пушачима.

Подаци о употреби дувана међу младима у Србији – резултати Глобалног истраживања употребе дувана код младих (2017. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Министарство здравља, Министарство просвете науке и технолошког развоја и Светска здравствена организација), ученика старости од 13 до 15 година на репрезентативном узорку свих школа у Србији показују да:

* 11% ученика пуши цигарете, подједнако девојчице и дечаци.

* 6% ученика користи електронску цигарету.

* 6 од 10 садашњих пушача покушало је да престане са пушењем у претходних 12 месеци.

* 70,4% ученика који сада пуше цигарете долази до цигарета тако што их купује у продавницама, самопослугама или на киосцима.

* 82,6% оних ученика који купују цигарете није било спречено да их купи због својих година.

* 61% младих изложено је дуванском диму на затвореним јавним местима.

* 82,2% ученика подржава забрану пушења у затвореним јавним местима.

Резултати Истраживања о здравственом понашању школске деце (2018. Министарство здравља и Министарство просвете, науке и технолошког развоја) показују да је:

* проценат ученика петих и седмих разреда основних школа који су бар једном попушили цигарету више од три пута мањи (2,6% и 7,1% редом) у поређењу са првим разредима средњих школа у којима је цигарете пробао скоро сваки трећи ученик (28,3%).

* наргиле икада током живота пушила скоро једна трећина ученика првих разреда средњих школа (29,3%), а у претходних 30 дана скоро сваки пети ученик (16,6%).

Последице употребе дувана:

Психолошке (зависност)

Физичке (зависност, обољења)

Социјалне (зависност, понашање)

Економске (губитак новца, сиромаштво)

Еколошке (загађења, пожари)

Друге

Физичке последице употребе дувана: Обољења

* До сада је утврђено да је пушење везано за близу 40 обољења или узрока смрти.

* Дувански дим оштећује скоро сваки орган у организму доводећи до различитих болести, смањења квалитета живота, као и до смањења очекиваног трајања живота.

Респираторни систем:

* Дисајни путеви и плућа су непосредно изложени утицају дуванског дима, почев од уста, гркљана, душника и ситнијих ваздушних путева, па све до најситнијих-алвеола.

* Последице могу бити иритација, запаљење, хроничне промене дисајних путева и плућног ткива, али и метаплазија, која је увод у настанак карцинома плућа или бронха.

* Болести полазе од обичног бронхитиса и бронхиолитиса, преко хроничне опструктивне болести плућа, бронхиектазије, булозних промена у плућима,

емфизема и заробљавања ваздуха у плућима, и на крају, до карцинома плућа.

* Најчешћи симптом на који се пушачи или њихова околина жале јесте кашаљ.

*Велики број дугогодишњих пушача развије хронични, обично продуктивни кашаљ који је најизраженији у јутарњим сатима и често се назива ,,пушачким кашљем’’.

* Услед сталне изложености дуванском диму повећава се број и функција ћелија и жлезда у слузници бронхија које су одговорне за продукцију слузи, што доводи до стварања веће количине слузи у доњим дисајним путевима која се може одстранити само искашљавањем.

* Ако особа продуктивно кашље 3 или више месеца годишње барем 2 године заредом без другог познатог узрока, онда говоримо о хроничном бронхитису.

* Сматра се да више од 40% дугогодишњих пушача развије хронични бронхитис.

* Особе са хроничним бронхитисом су склоније инфекцијама дисајних путева од којих треба озбиљније схватити и правовремено лечити инфективне егзацербације хроничног бронхитиса и упале плућа.

Дигестивни систем:

* Пошто дисајни и дигестивни путеви деле један део свог тока, пушење појачава вероватноћу за добијање карцинома усне дупље и њених органа, карцинома ждрела и гркљана, а потом и једњака.

* Зуби пушача су неприродно жути, а неретко су и кариозни.

* Карцином панкреаса, као једна од најподмуклијих малигних болести, јер дуго остаје без симптома, такође има већу инциденцу у пушача.

* Употреба дувана појачава лучење желудачне киселине и доводи до појаве оштећења и ерозија на слузници, које касније прерастају у чиреве (гризлице на

желуцу) или дванаестопалачном цреву, а оне могу, ако перфорирају, да доведу до перитонитиса – стања које озбиљно угрожава живот.

Кардиоваскуларни систем:

* Сви органи, без изузетка, зависе од доброг снабдевања крвљу због допремања кисеоника и других материја неопходних за нормалну функцију.

* Угљен-моноксид из дуванског дима један је од најјачих отрова са великим афинитетом према хемоглобину. Он се везује за хемоглобин у крви, те се ствара карбоксихемоглобин што онемогућује пренос кисеоника крвљу. Ситне партикуле дима у плућима испуњавају алвеоле и смањују њихову површину, праве наслаге на зидовима артерија и сужавају ток крви. На тај начин органи се доводе до хроничне неисхрањености, а поједини органи који не могу без одређене количине крви која им је неопходна, као што су срце и мозак, због тога највише страдају. Када потреба за крвљу превазиђе моћ снабдевања, долази до стања која се зову инфаркти, или на српском, срчани и мождани удари.

* Пушачи од инфаркта миокарда оболевају 40 пута чешће од непушача. С друге стране, и периферно удаљени органи осете недостатак кисеоника, те може доћи до гангрене, тј. труљења периферних делова тела, попут прстију на ногама, који се потом морају ампутирати.

* Посебно осетљив орган на неисхрањеност јесте мрежњача ока, чија тромбоза може довести до неповратног слепила.

* Код мушкараца важну улогу у потенцији игра добро снабдевање полног органа крвљу, тако да пушачи чешће имају симптоме импотенције.

Кожа и њени продукти:

* Тен пушача је тамнији од тена непушача. Кожа им је мање еластична, раније им се појављују боре.

* Гоје се и изгледају старије од свог биолошког узраста.

* Нокти постају крти и пуцају.

* Појављују им се флеке на кожи.

* Коса им бива крхка, нижег квалитета и лакше опада.

Ендокрини систем:

* Продукти дувана доводе до смањивања естрогена, женских полних хормона. У младости ће то довести до недовољног развоја спољних сексуалних атрибута жене. Касније до трајног нарушавања комплетне женствености. Дуваном нарушен ендокрини систем доводи до појачане маљавости тела жене пушача.

Добробити од престанка пушења:

* Након 2 недеље до 3 месеца, како се циркулација поправља ходање постаје лакше, а функција плућа расте и до 30%.

* У првих 9 месеци бивши пушачи сада могу много лакше искашљавају шлајм, а губитак даха, кашљање и замор се смањују.

* Након годину дана вероватноћа да бивши пушач оболи од хроничних болести срца сада падају на 50% у односу на случај да нису престали.

* За 5 година ризик од можданог удара (шлога) се изједначава са непушачима.

* Временом опада и ризик за обољевање од канцера повезаних са пушењем, а после 10 година можемо да кажемо да се вероватноћа за рак плућа преполовила.

* После 15 година ризик за хр. болести срца је сличан као и „непушачки“.

Престанак пушења доноси мноштво користи:

- мање стреса

- боља концентрација и памћење

-свеж изглед

- чистија кожа и бели зуби