И ове године, 29. септембра, обележен је Светски дан срца, са циљем да се укаже на значај кардиоваскуларних болести и спречавање њиховог настанка променом начина живота. Светски дан срца је ту да нас подсети колико је заправо важно водити рачуна о кардиоваскуларном здрављу.
У тешка времена када се цео свет ујединио у борби против пандемије ковида 19 коначно смо постали свесни колико је здравље битно, како наше, тако и здравље наших најближих. Кардиоваскуларне болести нису заразне, али односе највећи број живота. У Србији сваких десет минута се деси један смртни исход од кардиоваскуларних болести. Нарочито забрињава податак да је све већи број оболелих између 25 и 65. године старости, док су раније обољевали углавном старији.

Болести срца и крвних судова се могу спречити

Кардиоваскуларне болести (КВБ) су водећи јавноздравствени проблем. Годишње, у свету, од КВБ умре 18 милиона људи. Процењује се да ће број умрлих од ове групе болести до 2030. године достићи 23 милиона и постати први узрок смртности широм планете. Сваког дана у свету од последица неке од болести срца и крвних судова умре просечно 49.000 особа,а сваки 10. умрли је узраста од 30 до 70 година. Више од 75% свих смртних исхода потичеиз ниско и средње развијених земаља, а 80% свих смрти од КВБ је последица инфаркта и шлога.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Србији је током 2018. године од КВБ живот изгубило 52.663 особа. Скоро сваки пети умрли од КВБ код нас се налазио у добној групи од 30 до 70 година\ Србија налази у групи земаља са ризиком који је виши од просечног за земље Европског региона. Према подацима Регистра за акутни коронарни сидром (АКС),у Србији се у просеку дневно региструје 61 случај оболелих од АКС. Од овог синдрома дневно је просечно умрло 13 особа. Најниже стопе оболевања и умирања регистоване су у Региону Војводине, а највише стопе у Региону Јужне и Источне Србије.
Акутни коронарни синдром чине следе ћа стања: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт.
Превентивни прегледи су јако важни. Да би се на време откриле кардиоваскуларне болести ради се скрининг кардиоваскуларног ризика једном у пет година: за мушкарце од навршених 35, а за жене од навршених 45 година (ако је жена ушла у менопаузу пре 45. године, скрининг се ради раније).Правовременим откривањем кардиоваскуларних болести и њиховим адекватним лецењем и контролом,знатно се смањују ризици за даље остецење здравља.

Превенција кардиоваскуларних болести

„Превенција је пола здравља” реченица је која се стално понавља. Али та реченица носи много истине јер елиминацијом фактора ризика,чините много за своје здравље. А особе које већ имају развијену неку врсту срчане болести не би смеле да пропуштају редовне прегледе и контроле лекара.

Смањењем фактора ризика, можемо превенирати ове болести

Фактори ризика за ове болести су : пушење, физичка неактивност, стрес, гојазност, дијабетес, повишене масти у крви, хипертензија.
Непушачи имају мање шансе од пушача да развију кардиоваскуларне болести, мождани удар, болести периферних артерија, различите карциноме.
Лоше навике у исхрани су веома значајне. Наше становништво има у основи пре свега проблем са повећаним енергетским уносом, а затим и неправиланим избором намирница, са мало поврћа и воћа у исхрани и велика количина рафинисаних шећера. Код нас се за оног ко се угојио каже “поправио се”, а за оног ко је омршавио да је “пропао”. Социолошко наслеђе такође треба мењати као и навике. То је задатак за цело друштво.Годинама је најзначајнији утицај на процес атеросклерозе приписиван повишеном холестеролу. Они који имају манифестну кардиоваскуларну болест, који су имали срчани или мождани удар и/или промене на периферним крвним судовима морају ограничити холестерол, па и користити лекове за смањење холестерола.Дакле у превенцији свих кардиоваскуларних болести,вазна је уравнотезена и избалансирана исхрана.Истраживања су потврдила да је за кардиоваскуларно здравље најбоља такозвана медитеранска исхрана. Генерално, то је исхрана базирана на великој количини поврћа, махунарки, орашастих плодова, пасуља, житарица, рибе и маслиновог уља. Обично укључује низак ниво меса и млечних производа. Медитеранска исхрана је повезана са добрим здрављем, укључујући и здравије срца.
Што се тиче алкохола.у Европи од земље до земље различите су препоруке. Генерално сматра се да је чак пожељно 150 мл вина дневно. Бројне контролисане студије показале су да црвено вино – када се конзумира у умереним количинама – повећава ниво ХДЛ («доброг» холестерола), а смањује ниво ЛДЛ («лошег») холестерола у крви.Наравно не више од те количине, јер би то носило ризик за болест јетре, алкохолизам итд. Популарно – научни појам «француски парадокс» користи се за скраћени опис чињенице да Французи знатно ређе обољевају од кардиоваскуларних болести, а истовремено конзумирају значајне количине засићених масти и алкохола, посебно вина. Значајно је и смањење соли у исхрани, не више од 7 грама дневно за здраве. Стрес је такође један од знацајних ризика за здравље,нароцито хроницни стрес,стрес који дуго траје и акумулира се у организму.Нузно је наци нацине за његово смањење или елиминацију.

Физичка активност је значајна у превенцији свих кардиоваскуларних болести,превасходно за нефармаколошко лечење повишеног крвног притиска, за подизање нивоа доброг холестерола, за трошење глукозе из крв и за контролу стреса. Препоруцује се ходање брзином 6-7,5 км/четрдесет минута сваки дан.
Контрола крвног притиска је веома битна нарочито код оних који имају породичну предиспозицију, јер хипертензија може бити без икаквих симптома,годинама/ Промене могу бити тихе,неосетне,без симптома, а догађају се ипак,на крвним судовима (срца, мозга, бубрега, ока, периферним) и заједно са другим факторима убрзавају процес атеросклерозе.Такође је нузно и адекватно лецити хипертензију и дрзати болест под контролом.
Контрола дијабетеса меллитуса и његово лецење успорава ,такође процесс атеросклерозе,и остецење органа. Свим наведеним мерама би се у будуцности обољевање од кардиоваскуларних болести смањило за 75%. Земље Европе имају циљ да нико ко је рођен у 21. веку не оболи од кардиоваскуларне болести пре 65.године.А тај циљ није неостварив!

Добра вест је, дакле, да превенцијом свако од нас може да унапреди своје здравље, а кад смо здрави све друго је достижно. Чувајмо своје срце!

Др Мери Кулић
Специјалиста Опште медицине
Дом здравља Панчево