16. октобар обележава се као Светски дан хране. У складу са овим датумом, месец октобар је проглашен за Месец правилне исхране. Разноврсна и правилна исхрана постала је тренд у свету, па и код нас, и веома је заступљена као тема разговора у медијима и у свакодневном животу. Овај дан обележава се са циљем подизања свести, ширења информација и знања, али и мобилисања јавног мњења и фондова у корист глобалне борбе против глади.Такође, један од циљева је да се формирају исправни ставови и понашање појединца у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани најшире популације, а посебно деце и младих.

Организација за храну и пољопривреду сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године, уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Тема овогодишњег Светског дана хране је „Унапређење производње хране = боља исхрана = здравија животна средина = бољи квалитет живота: да не оставимо никог иза себе”. 

Сваке године свет се суочава са новим изазовима у области производње хране: технологија производње хране се мења, а посебан изазов представљају климатске промене, као и миграције становништва. Основни циљ обележавања Светског дана хране је подизање свести и позив на акцију целокупног становништва на проблем глади у свету са једне стране, али и оптерећења друштва болестима недовољне и преобилне исхране.

Kључне чињенице:

• Више од три милијарде људи у свету који чине око 40% светске популације нема могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране.
• Током 2021. године за 193 милиона људи широм света била је неопходна хуманитарна помоћ у храни ради пуког преживљавања. У истој години 24 земље и 139 милиона људи било је суочено са несташицом хране због ратних сукоба.
• У сеоским срединама широм света је две трећине глобалног становништва које се суочава са несташицом хране.
• Иако милиони у свету гладују, свака четврта одрасла особа у свету има прекомерну телесну масу или је гојазна.
• Изградња стаклених башти широм света ради обезбеђења производње хране довела је до крчења огромних подручја тропских шума, а тиме и до пропадања земљишта, несташице воде и смањења биолошке разноврсности.

Шта свако од нас може да уради?

• Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и биолошки вреднији током летњих месеци у сезони у којој успевају иако се могу набавити и током зиме.
• Направите списак за куповину: купите само онолико хране колико вам је заиста потребно.
• Важно је добро испланирати сваку куповину намирница и припрему хране - тако се предупређује стварање вишкова, спречава се пропадање и бацање хране.
• Купљену храну чувајте на одговарајући начин и водите рачуна о року трајања.
• Када припремате храну искористите оно што имате у кући – будите креативни.
• Можемо обогатити своју исхрану протеинима из биљака, нпр. из коштуњавог воћа или махунарки. Ове намирнице су значајно јефтиније од животињских протеина, а притом су и неупоредиво мање шкодљиве по нашу планету.
• Увек када за то постоји могућност, треба бирати мале произвођаче хране који су посвећени принципима одрживог развоја.
• Свако може бити промотер здравих принципа исхране - у својој породици, у непосредном окружењу, у заједници.
• Будите информисани о кључним правилима за безбедност хране.
• Уколико сте у могућности донирајте вишак хране хуманитарним организацијама за оне којима је помоћ потребна. Будите волонтер и прикључите се акцијама поделе оброка најсиромашнијима.

Храна коју бирамо и начин на који је конзумирамо, утиче и на наше здравље, али и на нашу планету. Зато смо СВИ МИ, СВАКОГ ДАНА носиоци промена у системима производње хране!

Извор: Завод за јавно здравље Панчево