Бављење спортом и физичким активностима неопходно је у сврху очувања и унапређења здравља. Нема доње и горње старосне границе за бављење физичким активностима. Физичка активност препоручена је свима и у свако доба, у зависности од личних карактеристика и здравственог стања. Редовна физичка активност најбољи је чувар здравља, помаже у спречавању и контроли ризичних понашања као што су пушење, алкохолизам и злоупотреба психостимулативних супстанци, за време вежби убрзава се и стимулише правилно дисање, веће количине кисеоника се уносе у организам, убрзава се рад срца и подстиче циркулација, поспешује се рад мозга, повећава се имунитет и спречава настанак акутних и хроничних болести, спречава се настанак гојазности, спречава лоше држање и настанак деформитета кичменог стуба.

Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање.

Још је швајцарски лекар и филозоф Simon Auguste Tissot (1728-1797.) рекао да ,,физичка активност може заменити многе лекове, али ниједан лек не може заменити физичку активност”.

Седамдесетих година прошлог века, велики шведски физиолог Пер Олаф Астранд, светски ауторитет у области праћења ефеката физичке активности на здравље, истакао је да не постоји биолошка и психичка функција организма на коју (одговарајућа) физичка активност не делује повољно, а проф. Ламаб је деведесетих година сажео све поменуте чињенице и утврдио да активне особе у свим животним добима имају мање здравствених проблема од оних које углавном седе.
Дефиниција физичке активности - ,,Физичка активност је кретање тела помоћу снаге мишића и утрошак енергије који се мери вишком утрошене енергије изнад базалног метаболизма”.

Физичка активност може бити:
- превентивно,
- дијагностичко ( ергометрија ) и
- терапијско средство.

“FITT” принцип је општеприхваћени принцип спровођења физичке активности у ПРЕВЕНТИВНЕ сврхе у смислу очувања и унапређења здравља и огледа се у спровођењу активности по почетним словима на енглеском језику
- FREQUENCY- фреквенца (дани у недељи)
- INTENSITY- интензитет
- TYPE of Activity- тип активности
- TIME- време (колико дуго)

“FITT” принцип треба спроводити по следећим препорукама
- Учесталост (FREQUENCY): 4 - 6 пута недељно
- Интензитет (INTENSITY): 60 - 80% ХР маx (максимална срчана фреквенца Hrmax=220 - год.старости)
- Облик (TYPE): који ангажује велике мишићне групе који се може одвијати континуирано који је ритмичан и аеробан по природи
- Трајање (TIME): 30-60 мин

Физичка активност у ДИЈАГНОСТИЧКЕ сврхе се користи у смислу процене аеробне способности (VO-2 max.).
Аеробна способност (VO-2 max.) представља способност организма да прими кисеоник из спољне средине, да га транспортује до активних мишића и способност мишића да тај кисеоник искористе за стварање енергије потребне за обављање рада.
Процена аеробне способности, (VO-2 max.), омогућава оптималан и рационалан терапијски избор физичке активности, контролу достигнутих ефеката и њихово одржавање на здравствено оптималном нивоу у дужем временском интервалу. Због свега тога по први пут у историји медицине физичку активност можемо користити као лек.

Физичка активност у ТЕРАПИЈСКЕ односно рехабилитационе сврхе се може приказати на примерима кардиолошке рехабилитације и терапије стања локомоторног апарата.
Кардиолошка рехабилитација су “Све активности неопходне да омогуће пацијенту што боље физичко, ментално и социјално стање како би могли да се врате својим уобичајеним активностима и одрже на што нормалнијем месту у заједници” (World Health Organisation).

Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању.

Бенефити кардиолошке рехабилитације кроз плански спроведен програм физичке активности су:
- Редукција укупног морталитета и морталитета од КВБ
- Побољшање перфузије миокарда
- Редукција напредовања атеросклерозе
- Побољшање функционалног капацитета без пораста кардиоваскуларних компликација
- Побољшање мишићне снаге и издржљивости
- Смањење ангинозних тегоба и симптома срчаног попуштања
- Не повећава се инциденца реинфаркта

Физичка активност и локомоторни апарат

Савремена бројна испитивања су указала да физичком активношћу не само да може да се спречи настанак остеопорозе, већ да се редовним вежбањем може и повећати густина кости.
Гојазност и неактивност доприносе развоју артроза (дегенаративна обољења зглобова). Вежбањем се повећава снага мишића и покретљивост зглобова, што доприноси смањењу бола и укочености артротичних зглобова.
Физичка активност такође може утицати на корекцију деформитета локомоторног апарата као и на уанпређење компензаторни механизама (сколиоза, кифоза, “X” ноге, “О” ноге...)

“Тајна живота је умрети млад што је касније могуће“

Др Зоран Ђурђев,
специјалиста спортске медицине
Дом здравља Панчево