Узраст (старост) је један од кључних фактора ризика за настанак падова. Старији људи чешће доживљавају озбиљније повреде услед пада, а ризик се повећава са годинама. Овај ниво ризика је великим делом последица удруженог деловања физиолошких промена које настају услед старења и окружења неприлагођеног старијим особама.
У свим старосним групама, оба пола су у опасности од падова, али су код мушкараца падови са смртним исходом учесталији, што се може објаснити чешћим упражњавањем ризичних понашања као и обављењем послова под повећаним ризиком.

Пад је догађај који доводи до изненадног и неочекиваног приземљења особе на под или на нижи ниво од оног на коме се налазила. У највећем броју случајева падови не узрокују тешке телесне повреде. Међутим, код одређеног броја људи, падови захтевају болничко лечење, а као најозбиљнија последица може настати инвалидитет или смртни исход.

КОЛИКО СУ ПАДОВИ ЧЕСТИ?

Падови, са преко 684.000 фаталних исхода, представљају други водећи узрок смрти од ненамерних повреда у свету, после повреда у саобраћају, а уједно и најчешћи начин нефаталног повређивања - свака друга повреда настаје услед пада.

КО ЈЕ У ПОВЕЋАНОМ РИЗИКУ ОД ПАДА И ЊИХОВИХ ПОСЛЕДИЦА?

У свим регионима света, стопа смртности је највећа међу особама старијим од 60 година. Ризик од падова расте са старошћу. Како људи старе, многе њихове способности почињу да се погоршавају - вид и мишићи постају слабији, координација покрета и равнотежа бивају све лошији. Процењује се да је свака трећа особа старости 65 и више година, односно свака друга особа старости 85 и више година, у повећаном ризику од пада.
Друга високоризична група су деца. Падови у детињству настају углавном као резултат развојних фаза кроз које пролазе, урођене радозналости и све већег нивоа независности који се поклапа са изазовнијим понашањем.
Свака особа која доживи пад је у опасности од повреде. Старост, пол и здравље појединца могу утицати на врсту и тежину повреде. Деца су такође у високом ризику од падова. Падови су код деце најчешћи начин повређивања. По природи радознало, дете ће се готово свакога дана, понекад и више пута дневно, наћи у ризику од пада – било да је у питању пад са полице у кући, са пењалице на игралишту, са дрвета у дворишту или парку. Могућности за падове су бескрајне и родитељима задају непрекидну главобољу. Највећи број дечијих падова завршава се без последица или дете буде тек мало угрувано. Међутим, треба имати у виду да падови код беба и мале деце могу довести до озбиљних последица. Многи фактори утичу на ризик од падова код деце. Иако је нормално да мала деца падају када уче да пузе, ходају или трче, управо су падови са висине и низ степенице они са највећим потенцијалом да изазову повреду или смртни исход. Фатални исход услед пада је најчешћи код одојчади и мале деце. Старија деца, код којих постоји већа вероватноћа да ће пасти са степеница, намештаја или реквизита за игру, и даље имају убрзан развој мобилности и независности, што доприноси ризику. Падови су чести и у току адолесценције, пре свега они са велике висине у току рада или игре, а често су изазвани утицајем и притиском вршњака.

КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ УЗРОЦИ ПАДОВА?

Не постоји јединствен узрок за све падове. Фактори ризика су бројни и често повезани, а најчешћи узрочни и доприносећи фактори су: слабост мишића, и то пре свега доњег дела тела, недостатак витамина Д, потешкоће у балансирању, употреба лекова који утичу на когнитивне способности, који изазивају вртоглавицу или поспаност, проблеми са видом, бол у стопалима и неадекватна обућа.

КОЈЕ СУ НАЈЧЕШЋЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПАДОВА?

Падови могу бити опаснији него што се у првом тренутку чини. Повреде варирају од минималних - попут модрица и посекотина, до веома озбиљних - попут прелома костију, пре свега прелома кука, и повреда главе. Треба имати у виду да су падови један од водећих узрока хоспитализације, нарочито међу старијим особама. Они такође могу довести до дуготрајне инвалидности, утичући на мобилност, независност и квалитет живота, како појединца тако и читаве његове породице. Једна од најчешћих последица падова јесте и повећан страх од пада који доводи до губитка самопоуздања и смањења покретљивости, и често резултује новим падом.

Остали фактори ризика:
• занимања која подразумевају рад на већим висинама или у другим опасним условима;
• злоупотреба алкохола и осталих психоактивних супстанци;
• лош социоекономски статус;
• одређена медицинска стања (неуролошка, срчана обољења и сл.);
• нуспојаве узимања лекова (посебно комбинација 3 или више лекова),
• физичка неактивност и губитак равнотеже, посебно код старијих особа;
• слаба покретљивост, слух и вид, посебно међу корисницима старачких домова или установа за хроничну негу;

• небезбедно окружење - структурне опасности унутар зграде или куће (небезбедни прозори, балкони, и степеништа ); слабо осветљење на улицама или у зградама; незаштићене платформе, отворени шахтови, лоше одржавани тротоари, високо дрвеће и сл.

КАКО МОЖЕМО СПРЕЧИТИ ПАДОВЕ?
Постоји  много тога што можете учинити како бисте ризик од пада свели на минимум  код себе али и код својих ближњих:
•    Идите на редовне лекарске прегледе!  
•    Храните се здраво и пијте довољно течности.
•    Трудите се да се свакога дана довољно крећете (минимум 30 минута шетње дневно).
•    Редовно радите вежбе које одржавају и поспешују координацију и равнотежу.
•    Водите рачуна о лековима које ви и ваши ближњи користите.
•    Носите адекватну обућу која не клиза.
•    Избегавајте ризична понашања (употребу алкохола и психоактивних супстанци) .
•   Учините свој дом безбеднијим- уверите се да је адекватно осватљен и да има ограду или рукохвате на степеништу и рукохвате у тоалетним просторијама.

ПАДОВИ СЕ МОГУ СПРЕЧИТИ!

Ово су неке једноставне ствари које можете учинити како бисте ризик од пада свели на минимум.

Разговарајте са својим лекаром!
• Замолите га да процени ваш ризик од пада и разговарајте са њима о конкретним стварима које можете учинити како би спречили евентуалне падове.
• Такође замолите свог лекара или фармацеута да прегледа ваше лекове како би утврдио да ли вам могу изазвати вртоглавицу или поспаност. Ово би требало да укључује и лекове на рецепт и оне без рецепта.

Покрените се!
• Шетајте бар 30 минута дневно.
• Радите вежбе снаге и равнотеже.
• Радите вежбе координације и покретљивости зглобова.

Проверите свој вид!
Бар једном годишње прегледајте свој вид и обавезно промените наочаре уколико је потребно. 

Избегавајте ризична понашања! (употребу алкохола и других психоактивних супстанци)

УЧИНИТЕ ВАШ ДОМ БЕЗБЕДНИМ
• Одржавајте ваш животни простор уредним!
• Уклоните или учврстите све делове намештаја који се могу лако оборити или преврнути.
• Уклоните све стазе и тепихе који се клизају и преко којих се можете саплести.
• Степениште треба да буде проходно, па зато уклоните све ситне предмете који вас могу ометати у кретању.
• На степениште поставите ограду или ручке за које се можете придржавати.
• На плочице у купатилу и у каду/туш кабину поставите подлоге које се не клизају.
• Додајте рукохвате унутар и изван каде или туша и поред тоалета.
• Поставите одговарајуће осветљење у свим просторијама.
• Носите адекватну одећу и обућу која ће вам омогућити несметано кретање.

БАВИТЕ СЕ СПОРТОМ НА БЕЗБЕДАН НАЧИН
• Током спортских и рекреативних активности носите одговарајућу заштитну опрему – уколико возите бицикл, скије или сноуборд, треба да користите кацигу, а уз ролере и одговарајуће штитнике за руке и ноге, и сл.