Зујање у ушима или, медицинским термином – тинитус, представља осећај звука у уху без одговарајућег спољашњег надражаја. Тинитус је релативно уобичајено здравствено стање које погађа између 15 и 20 одсто становништва. Углавном се јавља код људи старијих од 50 година, мада и деца и адолесценти могу искусити ово стање. Медицинска истраживања показала су да од зујања у ушима чешће пате мушкарци.
Тинитус је само по себи безопасно стање. Ипак, у неким случајевима оно може бити сигнал озбиљнијег, скривеног здравственог проблема, као и узрок стреса, анксиозности или депресије. Како је у 90% случајева повезано са губитком слуха, важно је реаговати одмах, обратити се лекару, извршити све потребне анализе како би се утврдио узрок зујања и ушима и озбиљно приступити терапији.
Иако шансе за потпуно отклањање зујања у ушима нису велике, постоје многе терапије и опције које ће помоћи у смањењу звукова и општих тегоба изазваних тинитусом.
Тинитус представља медицинско стање у ком пацијент чује фантомске звукове чији извор није присутан у спољашњој средини. Опште познато као зујање у ушима, тинитус не подразумева само зујање, већ је могуће чути и шиштање, цвркутање, урлање, звиждање, звоњење, кликтање, пулсирање, пискање или неки други звук.
Зујање у ушима се ретко јавља самостално, тј. углавном оно је симптом неког скривеног здравственог проблема. За ово стање не постоји лек, али постоје бројне терапије и лекови који могу ублажити звукове. Већина људи која пати од тинитуса се временом навикне на звукове, али 1 од 5 пацијената га сматра ометајућим и узнемиријућим.
Постоје објективни и субјективни тинитус. Објективни тинитус је када и пацијент и друге особе могу да чују звукове у ушима пацијента (ако му се довољно приближе). Ова врста тинитуса настаје услед абнормално великих крвних судова у и око уха, и јавља се веома ретко, у 1% случајева. Субјективни тинитус, када само пацијент може чути звукове у уху, је знатно уобичајенији.
У ретким случајевима, зујање у ушима може бити толико гласно да омета концентрисање или опажање других звукова из спољашње средине. Тинитус се може јавити у једном или оба уха, може бити константно или повремено, као и варирати у јачини.
Који су узроци тинитуса?
Тинитус је увек последица неког другог, скривеног здравственог стања. Углавном су она безопасна, међутим, зујање у ушима може бити знак озбиљне болести.
Најчешћи узрок зујања у ушима јесте оштећење средњег или унутрашњег уха. Повреда унутрашњег уха, бубне опне или изузетно малих костију у средњем уху. Поред повреде, тумор уха или звучног нерва такође може бити узрок зујања у ушима.
Неретко, зујање у ушима се јавља као последица слушања гласне музике или рада са гласним машинама, повреде врата, вилице или главе, инфекције уха или нагомиланог воска у уху. Такође, поједини лекови, попут аспирина, антибиотика, диуретика и антидепресива такође могу довести до појаве тинитуса.
Међу узроцима овог стања су и висок крвни притисак, висок холестерол, кардиоваскуларне болести, анемија, алергије, дијабетес, аутоимуне болести, атеросклероза, хипотиреоза и проблеми са циркулацијом. Отосклероза, абнормалан раст костију средњег уха који доводи до укрућивања малих костију, као и Мениерова болест, повећање притиска течности у унутрашњем уху које се манифестује нападима вртоглавице праћеним повраћањем и исцрпљеношћу, шумом у ушима и губитком слуха, такође су потенцијални узроци тинитуса.
Тинитус и губитак слуха
Иако се зујање у ушима често повезује са губитком слуха, оно не изазива губитак слуха, нити губитак слуха узрокује тинитус. Већина пацијената који доживљавају зујање у ушима уствари немају никакве проблеме са слухом, а у неким случајевима, пацијенти постану толико сензитивни на звук да на неки начин морају да га маскирају.
Ипак, како је узрок зујања у ушима учестала изложеност гласним звуковима, 90% оболелих од тинитуса имају одређени ниво губитка слуха. Ипак, зујање у ушима се може јавити и након само једног наглог и екстремно гласног звука.
Дијагностиковање тинитуса
Осим редовног оториноларинголошког прегледа, лекар ће можда захтевати и снимање ЦТ скенером, ултразвуком или магнетну резонанцу како би се уочили потенцијални узроци зујања у ушима.
Последице зујања у ушима
Зујање у ушима само по себи не оставља директне последице. Међутим, како тинитус утиче на општи квалитет живота, пацијенти често доживљавају стрес, премор, инсомнију, депресију, анксиозност, раздражљивост, проблеме са концентрацијом и памћењем, депресију.
Превенција тинитуса
У већини случајева, тинитус настаје као последица непредвидљивих дешавања. Без обзира на то, требало би водити рачуна о здрављу ушију и слуха, тако што ћемо избегавати гласне звукове, користити заштиту за уши, и одржавати здравље наших крвних судова редовним кретањем и здравом исхраном.
Лечење зујања у ушима
Као што смо раније споменули, не постоји лек за тинитус. Већина пацијената се временом навикне на зујање и научи да га „блокира“. У неким случајевима, ако је зујање проузроковано инфекцијом или блокадом уха, тинитус може да нестане онда када је узрок излечен. Ипак, у већини случајева, чак и када је узрок тинитуса успешно дијагностикован и третиран, зујање остаје.
Лечење скривеног узрока зујања у ушима
Први корак у лечењу јесте свакако детаљан преглед, током ког лекар установљава потенцијалне аномалије у крвним судовима и уклања нагомилани церумен из ушију. Такође, у случају да је неки лек узрок тинитуса, могућа је и промена терапије.
Утишавање зујања
Код пацијената којима зујање у ушима блокира или умањује слух, лекар ће преписати употребу слушног апарата како би појачао спољне звукове и тиме утишао зујање.
Звучна терапија спољашњим звуковима може привидно умањити зујање. Музика би требало да буде пријатна пацијенту, а обично се користи бели шум или тиха позадинска музика.
Терапија лековима
У појединим случајевима, лекари преписују лекове попут антидепресива и лекова за смирење у циљу ублажавања тегоба тинитуса. Ипак, употреба овако јаких лекова често изазивају нуспојаве у виду мучнине, премора, затвора, дуплог или помућеног вида.
Мењање навика
Наравно, промене стила живота, попут редовног кретања, здраве и редовне исхране, квалитетног сна, избегавања стреса, умањивања конзумације алкохола и цигарета, такође могу помоћи смањивању тегоба изазваних тинитусом.
Саветовање и подршка
Поједини пацијенти који болују од тинитуса тешко подносе ово стање. У том случају, важно је потражити помоћ од стручног лица у виду посете саветовалишту, групне терапије и саме едукације о овом здравственом стању.
Др Мери Кулић
Специјалиста опште медицине
Дом здравља Панчево