Рак грлића материце настаје на доњем делу материце, који је окренут према вагини. Болест почиње када се неке ћелије грлића материце промене и почну неконтролисано да се умножавају. Налази се на четвртом месту у свету по учесталости оболевања од свих типова карцинома, након карцинома дојке, плућа и дебелог црева. Најчешће се јавља код жена преко 30 година. Према подацима СЗО из 2020. оболева око 604 000 жена, а умре 340 000 годишње. У Србији свакога дана најмање једна жена умре, а четири жене оболе од рака грлића материце. Главни узрочник болести је хумани папилома вирус (ХПВ). Преноси се сексуалним путем. Већина људи се током живота зарази овим вирусом и нема никакве симптоме. Може изазвати гениталне брадавице (кондиломе). Жене лакше бивају заражене ХПВ док су мушкарци у 80% случајева асимптоматски преносиоци.
Употреба презерватива је најбоља превенција од инфекције. Најчешће се имуни систем сам избори са овом инфекцијом и не оставља никакве последице.
Постоји преко 100 типова ХПВ. Одређени типови вируса могу изазвати гениталне брадавице или имају онкогени потенцијал. Најопаснији сојеви ХПВ су 16 и 18.
Фактори ризика за настанак карцинома грлића:
- ХПВ инфекција
- Честа промена партнера
- Полно преносиве инфекције – присуство других полно преносивих болести, као што су хламидија, гонореја, сифилис и ХИВ/АИДС
- Ослабљен имуни систем – већа је вероватноћа да ћа се развити рак грлића материце ако је имуни систем ослабљен другим здравственим стањем и ако постоји ХПВ.
- Пушење – повезано је са сквамозним карциномом грлића материце.
Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване вирусном инфекцијом прерасле у рак. На срећу, од свих жена заражених ХПВ само око 3 % ће развити промене по типу преканцерозних лезија (CIN I, CIN II, CIN III по старој класификацији, односно L-SIL i H-SIL по новој).
У око 0,3 % случајева преканцерозне лезије прелазе у карцином.
Карцином грлића материце врло често не даје никакве симптоме и потребно је да прође доста година да би се симптоми испољили – тада је најчешће болест већ узнапредовала.
Дели се на преинвазивни стадијум (in situ) који је ограничен само на епител грлића и инвазивни стадијум који захвата дубље структуре и/или даје метастазе.
Према степену узнапредовалости дели се на 4 стадијума (I, II, III и IV).
Симптоми који се могу јавити: Крварење након сексуалног односа:
- Сукрвичав исцедак
- Нередовна менструација
- Бол, који представља касни симптом
За постављање дијагнозе примењују се:
- Папаниколау тест (ПАПА)
- Колпоскопија
- Биопсија
- Експлоративна киретажа и конизација са хистопатолошким налазом
- Додатне дијагностичке процедуре: УЗ абдомена и карлице, ЦТ, МР.
Лечење највише зависи од стадијума у коме је болест дијагностикована.
Уколико се промене открију у почетној, премалигној фази, лечење је једноставно и изводи се ласером, електрокаутеризацијом или радио-таласима.
Кад пређе базалну мембрани инвазивни карцином се третира хируршки.
Конизација је врста гинеколошке интервенције, где се одстрањује конус са глића материце који је захваћен промењеним ткивом и шаље на хистопатолошки преглед.
Оперативни стадијум је II а, а већ II б је иноперативни, у тим случајевима се примењује зрачна и хемиотерапија.
У стадијумима до II б приступа се радикалној хистеректомији – којом се не уклања само материца и јајници већ и регионалне лимфне жлезде.
- Најбоља превенција за карцином грлића материце јесте одлазак на редовне гинеколошке прегледе у комбинацији са вакцином против ХПВ.
- Редовни гинеколошки прегледи подразумевају колпоскопију и ПАПА тест минимум једном годишње.
- Скрининг карцинома грлића представља редовне, организоване гинеколошке прегледе жена од 20 до 65 година, код којих нема никаквих симптома болести у циљу раног откривања преканцерозних промена на грлићу материце.
- Први колпоскопски преглед уз ПАПА тест потребно је урадити најкасније 3 године после првог сексуалног односа, али не касније од 21. године живота.
- Колпоскопија обухвата преглед спољашњих гениталних органа, вагине и грлића материце уз помоћ специјалног апарата колпоскопа. Кобиновањем са ПАПА тестом, колпоскопија је најбољи начин да се открију различити гинеколошки проблеми, као и премалигне промене на грлићу материце.
Папаниколау тест
ПАПА или Папаниколау тест представља скрининг методу која се ради у циљу раног откривања карцинома грлића материце.
Увек се ради заједно са колпоскопијом, јер ова комбинована метода постиже тачност од 98%.
Помоћу штапића и четкице се узима брис са предње и задње стране грлића материце и из канала грлића материце. Од добијеног узорка се прави цитолошки размаз ( ћелије се размажу по предметном стаклу и боје специјалним бојама) који се гледа под микроскопом.
Резултати ПАПА теста:
ПАПА I - уредан налаз
ПАПА II - нетипичне запаљењске промене
ПАПА III - дисплазија (блага, средње тешка или тешка)
ПАПА IV - царцинома ин ситу
ПАПА V - сумња на инвазивни карцином
Гардасил вакцина
Гардасил је вакцина против 9 најчешћих серотипова ХПВ који имају онкогени потенцијал (6, 11, 16, 18, 31, 33, 45, 52 и 58).
Смањује ризик од оболевања од карцинома грлића и гениталних кондилома за 90%.
ХПВ вакцина је најефикаснија када је девојчице и дечаци добију пре него што дођу у контакт са вирусом.
Примењује се у узрасту од 9 година.
Даје се у две дозе са размаком од 6 месеци од 9.до 14.године, а од 15 година у три дозе (0, 2, 6).
Вакцинација против ХПВ у Србији је бесплатна за младе до 18 година.
Др Теа Цвијановић, лекар опште медицине
Дом здравља Панчево
* Предавање одржано 25.01.2024. год. у Медицинској школи за ученике II године.